30.01.2016.

Marija Oršić i okultni treći Reich


Ko je u stvari Marija Oršić? Do njenog imena došao sam čitajući „Koplje sudbine“ Trevora Rejvenskrofta (Spear of Destiny, Trevor Ravenscroft). Tamo se pominje kao članica društva ženskih medijuma u nacističkoj Nemačkoj, pod imenom Vril. Pored nje, kao medijum tog društva pomenuta je i izvesna Zigrun, koja je ime uzela od mitske valkire, jedne od devet Votanovih ćerki.

Po Trevorovom opisu događaja, Marija Oršić se proslavila u okultnim krugovima tvrdnjama da je stupila u kontakt sa arijevskim vanzemaljcima koji žive na Alfa Kentauri u sistemu Aldebaran. Te tvrdnje nikada nisu dokazane, ali to nije potkopalo njen položaj. Pre Vrila bila je članica društva Tula.
Društvo Vril bilo je uključeno u istraživanja bazirana na anti-gravitacionim eksperimentima Viktora Šaubergera. Projekat je nazvan Hanebu ili Vril projekat. Nastao je zastoj zbog velikih elektromagnetnih smetnji i interakcija sa konvencionalnim električnim komponentama. Letelice su se pokazale teško upravljivim, pa ipak su savezničkoj avijaciji nanosile velike gubitke. Oni su ih nazvali fu-fajteri. Sam naziv Vril potiče iz romana „Vril, moć nastupajuće rase“ Bulvera Litona. U romanu je opisano podzemno kraljevstvo u kojem vladaju više-nego-ljudi koji vode poreklo od vodozemaca i raspolažu energijom neslućenih razmera koja se naziva Vril. Postao je to „sveti gral“ za okultiste Trećeg Rajha, pa čak i zvaničnije krugove, koji su tražili svaku mogućnost za izgradnju super-oružja.
Marija Oršić – južnoslovensko ime u krugovima naci-okultista, to je sve što sam tada saznao, i vuklo me je na dalja istraživanja. U savremenom svetu smatra se da je Google majka znanja, i to je bio put koji se logično nametnuo. Prvo što videh su slike žene vanvremene lepote, prozračnog tena, plavih očiju i plave kose koje je, prema legendama (takođe nađeno na Googlu) dopirala do zemlje. Oršić je navodno smatrala da joj tako duga kosa deluje kao antena prema drugim dimenzijama.
Od ranog detinjstva se isticala sposobnošću komuniciranja sa duhovima. Njen otac bio je iz Zagreba, a majka iz Beča. Već kao mlada devojka priključila se krugovima vatrenih nemačkih nacionalista koji su se zalagali za ujedinjenje Nemačke i Austrije. No, pre Velikog rata ovim dvema državama vladale su različite dinastije, inače u bliskom savezu. Posle rata, oni su na poraženoj strani, a jedan od uslova Versajskog mira je da se ove dve zemlje ne smeju ujediniti.



Simboli okultnog društva Thula i trećeg Reicha
 
 
 
Ipak će Anšlus kasnije sprovesti partija NSDAP koja u nekom smislu i potiče iz okultnih krugova u kojima se kretala i Marija Oršić. Bila je aktivna članica društva Tule, a kasnije je grupu ženskih medija organizovala u novo udruženje Vril. Navodno su stupili u kontakt sa Arijevcima nastanjenim u planetarnom sistemu oko zvezde Aldebaran, onima koji su već uticali na stvaranje civilizacija Mesopotamije. Smatra se da je učestvovala u pokretanju nemačkog svemirskog programa i istraživanjima vezanim za putovanje u druge dimenzije. Krajem Drugog svetskog rata, ona i njene dugokose prijateljice misteriozno nestaju. Postojale su pretpostavke da su podmornicom prebačene u Južnu Ameriku ili da su stvarno otišle do Arijevaca na sistemu Aldebaran. No, neki jednostavno kažu da su ih ubili SS-ovci.
Pretpostavke, legende, teorije zavere i fikcija stvaraju se kao aura oko Marije Oršić. Postoji čak teorija o njenoj povezanosti sa Nikolom Teslom. Tako Maximillien de Lafeyette piše knjigu čiji sam naziv dosta toga govori – Maria Orsic, Nikola Tesla, their extraterrestrial messages, the occult and UFO.
Beogradski tabloid Kurir donosi neverovatnu priču o prepisci Nikole Tesle i Marije Oršić. Navode se i neke sličnosti - Oboje su potekli iz nekadašnje Jugoslavije, oboje bez dece, vegetarijanci, ljubitelji životinja... I oboje su bili pod budnim okom vojnih i bezbednosnih službi. Teslu su špijunirali FBI i CIA dok su na Mariju motrili Gestapo i SS-ovci. No, šta je sa razlikama?! Biće da su se ipak našli na suprotnim stranama, ali ipak je evidentna sličnost da ideje to dvoje nisu primenjene tokom rata, barem ne u meri koja bi utcala na njegovo odvijanje. U tekstu piše kao je Marija Oršić bila „sasvim obična devojka, volela je da nosi dugu kosu, volela je jezike i balet... Sve do jednog dana kada je pala u trans“. Kako različito od nekih drugih tekstova koji pišu o njoj! Kada dodamo još neke detalje iz teksta, kako je Marija marta 1945. u stanju transa „dobila informacije o porazu nacističke Nemačke pre kraja 1945.“ ili da je Tesla pisao o vanzemaljcima na sanskritu, možemo zaključiti koliko ozbiljno treba shvatiti takav tekst. A to je samo mali primer na kakve se sve gluposti, ali zanimljive gluposti, može naići kada istražujemo ime Marija Oršić.
Možda ozbiljnije treba shvatiti Yahoo Answers, servis sličan poznatoj Wikipediji, gde svako može postaviti pitanje, a svako mu može odgovoriti. Postavljač pitanja navodi da je rođena 31.10.1895. (ako je tačno to je Helloween, što je veoma zanimljivo) u Beču. 11.03.1945. ostavila je poruku „niemand bleibt hier“ (niko ne ostaje ovde) i misteriozno nestala. Postavljač dalje tvrdi kako su je Amerikanci preuzeli radi tajnih operacija, tamo se bogato udala i imala ćerku koja se zvala Yolanta Raffa. No izgleda da ne zna šta se dalje dogodilo s njom i njenom ćerkom, pa traži odgovor. Prvi odgovor (potpisan sa zafir) je kako se ništa nije dogodilo, jer ona je samo nestala, nije otišla u Ameriku. Amerikanci su tražili naučnike, ona to nije bila.
Marija je 1945. imala 50 godina (što je već i postavljač pitanja mogao znati da je samo oduzeo dve brojke). Međutim, izvesni Zakaria Lanait je u svom odgovoru misteriozniji – nema vesti o Mariji od 1945, ali neki misle da je otišla u „šuplju zemlju“, kako obično zovu podzemno kraljevstvo Agarta.
Treći odgovor je od čoveka potpisanog kao Kirby koji se poziva na serijal Ancient Aliens Theory gde se (naravno!) tvrdi kako su je odveli gosti iz drugog sveta. Tokom propasti Trećeg Rajha nad nemačkom je viđeno mnogo NLO-a, i jedan od njih je pokupio Mariju... Izgleda da se ni Yahoo nije proslavio.
Međutim, istorijski (ili paraistorijski?) sajt 1stmuse se opširnije bavi Marijom Oršić i društvom Vril. Tu ima više podataka o njenom poreklu, kako je njen otac Tomislav bio arhitekta sa kancelarijom na Trgu Bana Jelačića, koji je upoznao veoma lepu balerinu Sabine (dakle, njena majka se bavila baletom, a ne ona). Kao datum Marijinog rođenja navodi se 31.10.1895, ali u Zagrebu. I ovde se navodi njena ćerka Yolanta Raffa (udata Raffa), ali ne da je ona rođena u Americi. Od aktivnosti Marijinog društva Vril navodi se kako je ovaj ženski krug još 1917. ostvario kontakt sa vanzemaljcima sa Aldebarana, a 1919. su se našli sa sličnim grupama u šumskoj kolibi blizu Berhtesgadena, koji će kasnije postati Hitlerova alpska rezidencija (tamo je snimljen onaj čuveni film u boji gde Hitlera i njegove kompanjone u časovima dokolice snima Eva Braun). 1943. Marija i Zigrun drže sastanak u primorskom odmaralištu Kolberg. Svrha sastanka je „Aldebaran projekt“ – medijumi Vrila su primili precizne podatke o nastanjivim planetama tog sistema i planira se put tamo.



Fotografija teksta kojeg je Marija Oršić pisala u transu
 
 
Na sajtu 1stmuse dalje možemo naći da su 22. Januara 1944. Hitler, Himmler, dr. Schumann (profesor Tehničkog Univerziteta Minhen) i Kunkel iz Društva Vril na sastanku. Planirano je da se na Aldebaran pošalje velika transportna letelica VRIL 7, koja može da leti neograničena brzinom svetlosti. Eksperiment je izveden krajem 1944, i umalo se katastrofalno završio, jer je posle kratkog leta raketa VRIL 7 bila oštećena na nekoliko mesta i „izgledala kao da je letela stotinama godina“. I ovaj sajt navodi da je poslednje „javljanje“ Marije Oršić, odnosno Društva Vril od 11. Marta 1945, posle čega je ona nestala.
Šta možemo zaključiti? Ovo je izgleda jedan od onih slučajeva gde što više „podataka“ imaš, to manje pouzdano znaš. No, svejedno da li je Marija Oršić stvarno stupila u vezu sa „Arijevcima“ sa Aldebarana; da li se bavila alternativnom raketnom naukom, i da li je to bilo sa uspehom; da li je na kraju rata poblegla u Južnu ili Severnu Ameriku ili na daleki Aldebaran – biće da je imala zanimljivu životnu priču. Kao jedina realnost u vezi nje ostaju nam njene fotografije, mada i na njima izgleda nerealno lepo...

Odlomak iz romana Svet Agarte Ivana Vukadinovića

Marija Oršić se seća svega. Posle 60 godina provedenih na Aldebaranu ona izgleda, ne ona praktično jeste, 30 godina mlađa nego kad je došla. Vratila se u godine kada je sve počelo. Božić 1907, zamak u Gornjoj Austriji na Dunavu. Iznad Varfenštajna podignuta je prvi put u Evropi zastava sa kukastim krstom. Magovi runa obučeni u bele odore sa crvenim krstovima slave Baldura, Sina Sunca i Gospodara zimske kratkodnevnice. Nekoliko kilometara dalje, mladi Adolf sahranjuje svoju majku. Ali pravi početak bio je deceniju kasnije, odmah po svršetku Velikog rata.
7. novembar 1918. Kurt Ajzner proglašava Socijalističku Republiku u Bavarskoj; 9. novembar na sednici Društva Tula samoproglašeni baron Zebotendorf, iniciran u masoneriju, poziva na oružani otpor, istog dana Nemačka je kapitulirala; 21. februar 1919. Kurta Ajznera ubija mladi plemić, potencijalni tulista;
7. april proglašenje Socijalističke Republike Bavarske; 13. april Tula pokušava puč protiv komunista; 26. april Zebotendorf u Bambergu organizuje frajkops, dok Crvena Armija hapsi aktiviste Društva; 30. april Valpurgijska noć – Crvena Armija strelja uhapšene taoce; 3. maj komunisti su poraženi, na hiljade ljudi kasape “beli” krstaši sa kukastim krstom. Svi ovi događaji uglavnom se odigravaju u Minhenu.


Prototip letećeg broda na kojem je radio VRIL
 
 

Uspeh je odjeknuo širom Evrope. Litvanska republika zove frajkopse da suzbiju crvene, Britanci to isprva odobravaju, ali kasnije moraju da intervenišu. Na letnji solsticij 1922. ubistvo Ratenaua, harizmatičnog ministra spoljnih poslova, Jevrejina koga su optuživali da je lično Sionski mudrac. Ubice su to izvele kao ljudsku žrtvu bogu Sunca. Opet, 9. novembar 1923, četiri godine posle aktiviranja Tule, kapitulacije Drugog Rajha i Hitlerovog slepila izazvanog tom vešću – pokušaj puča u Minhenu, dan koji će kasnije biti grandiozno proslavljan...
Sledilo je organizovanje partije, dug marš kroz institucije, parlamentarna i ulična borba, apsolutna vlast i Drugi svetski rat – klanica koja će baciti u zasenak sve ranije. Na kraju vrh partaja beži na Antarktik, a Marija direktno na Aldebaran, dalek zvezdani sistem, gde su Arijevci sa kojima je već stupila u kontakt.
* * *
Oko nje je ledeni nordijski pejzaž borova i netaknutog snega. Nema mediteranske senzualnosti, samo hladne i beskompromisne nordijske čistote. Zima u kojoj nije hladno, hiperborejska. Tula, ili Valhala, možda čak Agarta – raj ranih nemačkih okultista. Tako bi se po predelima reklo, ali raj ne čine samo predeli...
Jer ovde su je dočekali idealni Arijevci... i Arijevke – skladnih atletskih tela. Seksualne utvare. Ne može reći da su je ikada silovali, ali svaki dodir je vodio samo jednom. Takođe, s njima se moglo razgovarati, nisu bili glupi, ali opet je svaki razgovor vodio uvek istom – seksu. Ne samo sa muškarcima, mada ranije nije bila lezbejka, Marija ovde nije imala ništa protiv žena – baš bukvalno, nije mogla nešto iskoristiti protiv njih, da se odbrani od želje. Shvatila je ubrzo da ovo nije Raj.
Mogla je da otera ove utvare, ali stvarno – nije imala šta drugo ovde da radi osim da se jebe! Tada je osmislila režim discipline koji bi koristila kada bi joj sve dosadilo. Tri perioda od po mesec aldebaranskih dana – dvadeset dana nešto kraćih od zemaljskih. Prvi period – totalna apstinencija. Osamila se i trudila se da čak ne razmišlja o svim tim lepim telima. Najzad, smučili su joj se. Posle toga, sledeći period – dinamička introvertnost, intenzivno razmišljanje i fantaziranje o seksu, ali bez ikakvog dodira, čak bez masturbacije. Bilo je to „malo” teže, mislila je, kada je oko tebe gomila spremna da te istog trenutka prigrli. Najzad, period radikalnog fetišizma, masturbacija na sve što bi se moglo naći. Istina, u ovom „nordijskom raju” taj pojam „sve” nije bio toliko širok. Teško je bilo naći nekog zanimljivog insekta, recimo... Mada su roze kristali bili dobri za nasađivanje. Sve što padne pod ruku, samo ne „živi” kontakt sa nemrtvima oko nje. A onda, kada bi im se vratila, utvare su doslovno bežale od nje. I od njenog nagona.
Mogla je ovde da gleda šta se događa na planeti Zemlji, imala je nekakve vizije, transmisije slika sa rodne planete. Zanimljiv svet, mada sasvim drugačiji od onoga za koji se borila, i koji je nestao u vatrama rata. Novi radovi Leni Rifenštal, koju je površno upoznala, i čijim filmovima iz vremena Rajha se divila. Fotografije iz Afrike, pronalazak tamo istog arijevskog ideala lepote. Olimpijske lepote. Onda su se utvarama priključili crnci. Posebno obdareni. Bilo je zanimljivo. Prvih nekoliko godina.
Nije li to bilo rasno skrnavljenje, ali savladala je ona predrasude rasizma. Nešto drugo joj je više zasmetalo. Marija Oršić je tada shvatila da su sve ove utvare zapravo indukcija njene svesti. Nešto što postoji u njenoj glavi.
* * *
Nije to bilo ništa čudno, s obzirom da se Treći Rajh zasnivao, u velikoj meri, na seksualnoj magiji, i imao je odgovarajuću politiku. Ideal fašista bio je da se seksualna energija pretvori u „spiritualnu silu”, za dobrobit zajednice. Erotika, odnosno žena, je iskušenje, odgovor je represija seksualnog impulsa. Kao ishodište žena je fetiš desničara, kao ponor je božanstvo levičara. Režim je ovde bio i jedno i drugo, nacionalni i socijalistički, s jedne strane Lebensborn, sistematsko razmnožavanje i kolektivno odgajanje arijevske dečice, sa druge nivo kanalisane seksualne magike o kojem ni iskusni mag ne bi mogao ni da sanja.















Hitler je sublimirao svoje seksualne nagone, a on sam je prestao da se interesuje za odnose sa ženama. Sve koje su imale veze s njim završavale su život samoubistvom, a možda i ubistvom. Njegovi govori su bili toliko hipnotički da su ostajali opčinjeni i oni koji nisu razumeli nemački. Ova sublimacija nije bila ništa novo, moć se oduvek sticala i koristila na različite načine izbegavanjem seksualnih odnosa i preusmeravanjem ogromne energije. To su radili Aleksandar Makedonski i Nikola Tesla, svaki na svoj način.

Osim toga, moć je najjači afrodizijak, valjda je to rekao Nikson. Oršić je u svojim „transmisijama” mogla da vidi orgijastično obožavanje likova Maoa ili Staljina. Pa niz velikih-malih diktatora – onih iz malih zemalja koji su tamo imali veliku moć, a neretko se „proslavili” i širom sveta. Neprijatelj Hitlera i Staljina, Valter Vajs Tito – nije li i njegova harizma bila seksualna. Mada je bila otvoreno hedonistička, nasuprot asketizmu drugih diktatora. Slična je bila i energija njegovog prijatelja Idi Dade Amina. Kult Velikog i kasnije Dragog vođe u Severnoj Koreji, opet vozdignut do nivoa erotskih fantazija.
Seksualna energija Rajha, sveprožimajuća, mnogo značajnija no što bi neki površni istoričar mogao pomisliti. Homoerotske scene filma Trijumf volje, gde se igraju dečaci Hitler jugenda i kupaju jedni druge. Vođa SA, Ernst Rem, bio je otvoreni homoseksualac. Na drugačijim osnovama je Himler zasnovao SS, odabirajući crne uniforme jer to žene vole. Mada se fetišistička crna koža mogla i drugačije tumačiti, onako kako su je iskoristiti Vilidž Pipl i ostali militantni pederi.
Oršić je shvatila šta tu nije štimalo, šta je bio najveći promašaj Rajha, posle rasnog ekstremizma i megalomanije. Uostalom, i ova dva problema su mogla da se izvedu iz onoga što je ona shvatila – greška je bila marginalizovana uloga žene u seksualnoj magiji i politici. Nedostatak ženske energije. Iako su neki, kao recimo Herman Virt, znali za matrijarhat Atlantide – kolevke arijevske rase. Nije bilo energije koju predstavlja Nuit, boginja zvezdanog neba egipatske Eneade. Ona leži preko svog brata i muža Geba i predstavlja SVE, čist potencijal.
Tada je shvatila šta je mesto na kojem se nalazi. Nije to Raj, a nije ni Pakao. To je ono što su katolici, od kojih su uostalom potekle skoro sve vođe partaja, nazivali Čistilište. I došlo je vreme da ide dalje, ne u Raj kao kod Dantea, nego ponovo na planetu Zemlju. S tugom se rastajala od utvara, zveri svojih. Suza se u plavom oku pojavila. Ali odluka je doneta. Vreme je da se zasluži Valhala, reče Marija sebi.

izvor
Više o Mariji Oršić na Vril Women of WWII
 

Нема коментара:

Постави коментар