05.05.2015.

Sudbina Kafkine zaostavštine







Sudski spor oko vlasničkih prava na Kafkine rukopise traje već neko vreme. Sporu je došao kraj   kada je sud u Tel Avivu naložio da rukopisi Franza Kafke trebaju biti prebačeni u Nacionalnu biblioteku Izraela u Jeruzalemu. Novinar Michael Handelzalts iskoristio je taj povod kako bi nas podsetio na same početke života Kafkinih dela.


Tokom života, Kafka je objavljivao samo kod jednog izdavača, Kurta Wolffa. Wolff je Kafku upoznao preko Maxa Broda u jednoj neobičnoj situaciji. Brod je doveo Kafku u Wolffov ured poput "impresarija koji predstavlja zvezdu koju je otkrio". Upoznavanje s Kafkom bilo je nelagodno jer je Kafka bio "fragilan, ranjiv, prestrašen poput školarca pred ispit, siguran da ne može ispuniti očekivanja koja je pumpao njegov impresario." Wolff je ipak pristao objaviti Kafkina dela, a ona tokom Kafkinog života nisu privukla znatniju javnu pažnju . Uprkos tome, Wolff je posthumno objavio Dvorac (1926.) i Ameriku (1927.).


Nakon Kafkine smrti, njegovi rukopisi izbegli su spaljivanje dva puta: prvi put kad je Max Brod izneverio Kafkinu oporuku i odbio spaliti rukopise. Drugi put tokom nacističke ere kad se na popisu štetnih knjiga nisu našla i Kafkina dela. Izgleda da su njegova dela tad bila toliko slabo poznata da nisu bila zanimljiva režimu. Dela koja niko ne čita, smatrali su nacisti, ne treba ni spaliti.


Kafkini rukopisi spasili su se uz pomoć brige jednog čoveka i zaborava skoro cele čitateljske populacije Kafkinog vremena. Deo tih rukopisa ostao je do danas zaboravljen, u posedu Brodove sekretarice Esther Hoffe i njene porodice. Sto godina nakon što je Kafka stidljivo počeo objavljivati knjige koje nisu zanimale skoro nikoga, svet nestrpljivo očekuje da izraelska biblioteka objavi rukopise novih i nikad pročitanih Kafkinih dela.




TAJANSTVENE KUTIJE

Dobro poznata anegdota kaže kako je Franz Kafka zamolio svog prijatelja Maxa Broda da spali njegove rukopise. Srećom, Brod ga nije poslušao, nego je objavio dela koja su danas poznata kao klasici 20. veka.
Ipak, izgleda da nismo baš u potpunosti imali sreću sa Kafkinim delima. Naime, deo njegovih rukopisa završio je kod Brodove sekretarice Esther Hoffe koja ih je stavila pod ključ. Njena kćerka Eva Hoffe nasledila je navedene rukopise i također odbila objaviti Kafkina dela. Međutim, sud u Tel Avivu upravo je presudio kako se navedena Kafkina dela trebaju učiniti javno dostupnima.



Rukopisi u posedu Eve Hoffe navodno većinom sadrže prepisku između Kafke i Broda, kao i jednu kratku priču koja nije nikad ranije objavljena. Osim ovih rukopisa, navodno su u Zürichu i Tel Avivu otkrivene i druge kutije s Kafkinim rukopisima.

Нема коментара:

Постави коментар