15.04.2015.

Megare Lizistrati i atenskim ženama






VARAŠ SE, LIZISTRATO!

Christine BRÜCKNER


Govor hetere Megare upućen je Lizistrati i ženama Atene
 
Slušaj me, Lizistrato! I vi druge! Ja imam više iskustva s muškarcima nego vi. Ti, Lizistrato, poznaš samo svoga vlastitog muža i misliš: kakav je on - takvi su i drugi. Ali ja poznam mnoge.
Ti zahtevaš od žena atenskih da ne obavljaju bračne dužnosti dok muškarci ne sklope mir. Ja se tome mogu samo smejati! Suzdržavanje dovodi do agresivnosti. Osim toga: rat traje već dve decenije, većina Atenjanki su udovice, pa kome onda da uskraćuju ljubav? Samo im se podajte!
 
Slušajte što vam govori iskusna hetera! Zašto verujete samo onome čime vam muževi pune uši?
Lizistrato, lepo je od tebe što želiš nešto poduzeti, ali ovo što ti predlažeš, sasvim je pogrešno. “Učinimo ih ludima i pohotnima!” U tome se slažem s tobom. Ipak, premalo poznajete muške nagone. Samo jedno “ne” više, i oni će odmah žudnju za ženom zameniti žudnjom za ratovanjem, bračnu postelju bojnim poljem - i na obe će strane hteti biti pobednici.
Svojim “ne” samo pojačavate volju za ratovanjem umesto da je slabite. Budu li zadovoljni, neće hteti ništa drugo nego mirovati.
Ako im ljubav uskraćujete, otići će kurvama i platiti ono što u kući nema, a što vi, uostalom, trebate. Prostitutke ne mogu pružiti apstinenciju.
Lizistrato, ti bi uskratila ljubav svome mužu? Pa on već odavna ništa od tebe ne očekuje. Pred tim ti ne pomaže zatvarati uši.
I vi snosite krivicu za rat! Dopuštate ga, jer ne činite ništa, znači: također nešto činite! Mi smo samo žene, veliš. To “samo” neću da čujem! Nisi dovoljno promislila, Lizistrato! Muškarci će sve obećati, samo ako smo spremne na ljubav. Budu li zadovoljni, splasnut će njihova potreba za ratnim pohodima. Svaka želja vremenom jenjava.
 
Kako to misliš, Lizistrato, da jedna žena ništa ne znači? Govoriš kao muškarci. I oni tvrde da je pojedinac ravan nuli, ali mnoge nule čine mnoge nule, nikada jedno celo. Na bojnom polju je važno da ih ima mnogo, ali žena je efikasna samo onda kada je sama s muškarcem. Nije li tako?
 
Ja često s filozofima besedim. Oni osećaju potrebu besediti sa mnom jer kod kuće imaju Ksantipe. Vi se žalite da vas muževi opterećuju svojom nasrtljivošću, misle filozofi. Oni se ne zadovoljavaju uobičajenim nežnostima. Kod mene možete o tome doznati detalje, svaka ponaosob, jer to ne želim govoriti javno. No, ako hoćete doznati o čemu ja besedim s muškarcima, evo vam: Pitaju me odakle dolaze oblaci, što su atomi itd. Besedimo o stvarima koje ne poznamo, pa tako razmenjujemo svoja neznanja. Jedno ću vam kazati: Nijedan muškarac koji je bio u postelji s nekom heterom, nikad nije sanjao o tiraniji. Reč rat ili bitka ne sme se kod nas spomenuti a da se zbog toga ne bude kažnjen. Umesto toga, mi se šalimo i bančimo do prvih pevaca. Tada oni mirno usnu, umornih bedara, i spavaju do kasno.
 
Kamo god se okrenem, vidim udovice i buduće udovice. Zašto se ne naučite štogod od hetera? Želite da vam muževi postanu junačine! Težite za ordenjima! Njihovim se delima hoćete hvalisati! Ma shvatite već jednom: Živ muž bez ordenja više vredi nego mrtav pobednik na koplju! Zašto im laštite koplja! Sakrijte svome junaku oružje, istaknite svoje!
Rano ujutro, odmah nakon prvih pevaca, muškarci će požuriti na brodove. Sprečite ih! Muškarac koji  ranim  jutrom napust svoj dom - ili ima lošu, ili glupu ženu, koja ne zna slomiti ratobornu ćud svoga muža, niti ukrotiti snagu njegovih udova.
Neka sutra ujutro bude tiho na ulicama atenskim! Neka se ne čuje nikakvo zveckanje oružja nakon peva pevca! A ona od vas koja ne ljubi svoga muža, možda ljubi svoga devera ili komšiju? Zaklinjem vas, ne budite uskogrudne!
Prinesite žrtvu, ako to hoćete nazvati tim imenom! Pa vi se volite žrtvovati. Ujedinite se! Tamo gde ne bude išlo drukčije, borite se za svoje muževe, učinite ih pohotnima!
Neka Atena noćas bude kuća radosti! S vremena na vreme stavite malko tamjana u vatru, a kuhinjski mirisi neka nadraže njihove nosnice. Bude li pitao čemu kolač, recite: Za sutrašnje selo žena atenskih na kojem ćemo žaliti za muževima svojim.
Zakoljite najdeblju kokoš i recite da ćete je sutra žrtvovati boginji. Tek ako bude moljakao, budite spremne da još danas i za njega ispečete jednu.
Nabavite ulje rujevine, nauljite kosu. Budite konačno jedanput složne pa dajte malo od toga i svojim prijateljicama. Neka jedna drugu ukrašava! Promatrajte jedna dugu ljubopitljivo, ali dobronamerno!
Molite se Afroditi, ali neka svejedno svaka uradi sve što je u njezinoj moći.
O Ateni se radi! Rat zahteva žrtve, mir također. Tepajte im reči koje će im ispuniti grudi, kao: Dođi mi, petliću, laviću moj ili biču moj! Ali oklevajte, namerno odugovlačite neko vreme!
Setite se Megarina govora! Stavite u kosu limunov cvet! Priredite mu svečano jelo i diskretno kukajte kako mu je to možda zadnje…
 
Stanuje li u vašoj kući i stara mati vašega muža? Ili možda sedi deda, recite mi?! I u tom slučaju napustite dom i pođite na Likabet, gde ispod tri eukaliptusa izvire jedan vrutak. Mesto znate, veoma je idilično. Tlo je mekano od deteline i lotosa, poslednji zumbuli mirišu. Grmuše pevaju do pozno u noć, a čim one umuknu, oglase se kukuvije.
Doterajte se! Raskrijte sve što je i bez uljepšavanja najljepše. Neka vam sluškinje napune košare najboljim jelima! Ne zaboravite i njih okititi hibiskusovim cvetom! Povremeno ohladite teško vino iz Samosa, ako još imate vina u podrumu. Tada pozovite svoje muževe koji su vas s nepoverenjem gledali. Dobrodošao, Lah! Pamfile, pridruži nam se! Hajdemo se ratosiljati od mira!
Osećate li kako vam požuda raste u bedrima? Dobro je to. Upravo sam to želela. Požuda je zarazna vrućica. Po Ateni će se raširiti prava epidemija. Muškarce moramo oslabiti, a ne podstrekavati!
Ne mora se samo boginja Atena brinuti za mir. Pomozite joj pri tome! Ne oslanjajte se samo na bogove!
To je moj plan danas. Ali što će sutra biti? Uprkos svim svojim umećima ne možemo biti sigurne da će se zaustaviti žeđ za ratovanjem u vašim muževima. Oni će otići na trg i govoriti, govoriti tako dugo dok njihove reči ne pređu u dela i dok ponovno ne posegnu za oružjem.
A sada slušaj, Lizistrato! Imam planove kako ćemo dalje postupati. Ako oni budu hteli voditi svoje ratove, mi moramo u štrajk. Samo ne u postelji, to naglašavam. Što ste do sada radile? Glancale  im kacige, skidale rđu s njihova štita. A kad bi ratnik odlazio, mahale ste mu i plakale, i zatim se odmah dale na posao. Održavale ste kuću, podizale decu, obrađivale polja, pravile vino. Dok su oni bojevali, vi ste plele girlande za preživele i vence za poginule. Diveći se svojim junačinama, učinile ste im ratovanje ugodnijim.
Sada to mora biti drugačije. Ostavite svoja polja neobrađena! Neka ptice zoblju zrelo grožđe. Radite samo toliko da vi i deca vaša ne morate gladovati! Nemojte se previše mučiti! Jer slava će ipak pripasti njima - ne vama.
Ni kod Spartanki nije drukčije. Moramo se povezati sa ženama neprijatelja. Budimo muškarci u ratu, a žene u miru! Pitate kako to? Jeste li ikad videle muškarce u ulozi žena - kako doje decu, predu kudelju ili peku hleb? Niste, već ste dodatno obavljale i njihove poslove!
Kada ubuduće budu hteli slaviti svoje pobede, kažite im da su krčazi prazni. Imate još samo nekoliko glavica luka i pregršt suhoga graha od lani koji biste mu rado spravile da se jučer nije razbio poslednji krčag. A kod lončara nema novog krčaga. Kako se ne razumete u ribarenje, ne možete mu, na žalost, pripremiti ribu sa zelenom kaduljom. Krčag za ulje već je odavno prazan, odavno nisu preše bile u pogonu. Zahrđale su, a oba magarca pobegla jer je špaga bila trula. Magarce možete negde sakriti.
Pokvarićemo mi njima radost ratovanja, mi žene Atene, Arkadije, Boetije i Sparte!
Neka muškarci ne troše zlato na oružje i opremu. Prigovorimo im! I mi želimo odlučivati za što će se ono trošiti. Zašto za oružje, a ne za vrčeve, ukosnice ili sandale?
Oni žele obraniti svaki kamen atenskih pločnika, svaku stopu zemlje Atike. Ratovaće tako dugo dok mi ne izgladnimo i ne pojedemo najdražu mačku pre nego je se dočepa komšija. Jedno zapamtite: Majke su te muškarce tako vaspitale. I muškarci bi se bojali da im se nije govorilo: Muško si, budi hrabar! Ne plači!
Dopuštajte sinovima svojim da se igraju vretenom i bodrite ih: Samo plači. I muškarci smeju plakati! Posle kiše nebo je vedrije.
Zlato koje se troši na njihove ratne pohode, neka koristi našem gradu. Pa znamo da je ratni plen uglavnom mršav. Muškarci misle da mi ne znamo računati, da nismo svesne koliko vredi jedan dan mira, a koliko stoji samo dan ratovanja. Što se pravite glupe? Zašto im ne podnesete račun?
A sada dolazi zadnji deo moga plana, Lizistrato! Što je to drukčije na Spartancima? Priča se da su im uši klempave kao drške na loncu. Dobro, tada ih uhvatite za te drške! Spartanci su snažni! Zar vam to nije drago?
Očarat će ih lepota atičkih žena. U pravom času zamenićemo muško oružje ženskim. Oslabit ćemo snagu Spartanaca! To se mora dogoditi noću. Bosih nogu prišuljaćemo se u tabor, nenaoružane. A onda, kada naši muževi primete gde smo se otišle, same ćemo se pobrinuti za ostalo!
Sada smo same, Lizistrato! One neće slediti tvoj plan. A ni moj!
Sve će ostati kako je bilo.


S nemačkog preveo Mario Kopić

Нема коментара:

Постави коментар