02.01.2015.

Rudyard Kipling











Ako


Ako možeš ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe...
Ako sačuvaš poverenje kad svi ostali sumnjaju,
Ali ako im ne zameriš što nemaju poverenja...
Ako ne lažeš kad čuješ laži,
Ili ako ne mrziš kad tebe mrze,
Ako se ne praviš suviše dobar,
Niti govoriš mudro...
Ako snivaš, ali ti snovi nisu sve;
Ako misliš; ali ti misli uvek ostanu čiste...
Ako znaš primati pobedu i poraz,
Primati jednako jedno i drugo...
Ako možeš podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju kako bi lakše prevarili budale...
Ako vidiš kako u komadiće razbijaju tvoj cilj
I ako se sagneš podignuti i pokupiti ostatke...
Ako možeš skupiti sva svoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odednom,
I ako si spreman ponovno krenuti kao na početku,
Ne izustivši ni reči, izgubivši sve uz osmeh...
Ako prisiliš svoje srce, svoje živce, svoje mišiće
Da služe tvojim ciljevima i kad su smalaksali,
I ako ustraješ kada sve zastane,
Izuzev volje koja naređuje: "Drži se dobro... "
Ako se usred gomile ne ponosiš
I ne smatraš se herojem ako se družiš s velikima,
Ako te prijatelj niti neprijatelj ne mogu pokvariti,
Ako svaki čovek za tebe nešto znači, ali nijedan suviše...
Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem -
Tvoja biće zemlja i svo njeno blago,

Jer bićeš čovek, sine moj!

____________________________________________________

Vanredna sednica Životinjskog parlamenta

“Sivobrat je jedno vreme galopirao, a zatim, između skokova, reče:
- Čovečiću - gospodaru džungle - moj po skrovištu brate - mada u proleće za kratko vreme zaboravim, tvoj trag je moj trag, tvoje skrovište je i moje, tvoj lov i moj, tvoja borba na smrt je i moja. Ali šta ćeš ti reći džungli?
- To je dobro smišljeno. U lovu ne treba oklevati s ubijanjem. Trči napred i sazovi ih sve na Skupštinsku stenu, reći ću im šta imam na umu.
Ali možda neće doći - u vreme Novoga Govora mogu zaboraviti na mene.
- A zar ti nisi ništa zaboravio? - dobaci mu Sivobrat preko ramena i baci se u galop, a Mogli je zamišljeno trčao za njim.
U svako drugo doba na ovakve vesti skupila bi se cela džungla, nakostrešene dlake, ali sada su svi bili zauzeti lovom i borbom, ubijanjem i pevanjem. Sivobrat je trčao od jednog do drugog i vikao:
- Gospodar džungle vraća se ljudima. Dođite na Skupštinsku stenu!
A srećan, zaposleni narod odgovarao je samo:
- Vratiće se u letnje vrućine. Kiše će ga poterati u jazbinu. Trči i pevaj s nama, Sivobrate!
- Ali gospodar džungle se vraća ljudima - ponavljao bi Sivobrat.
- Pa? Je li zato vreme Novoga Govora manje dobro? odgovorili bi.”


(Odlomak iz “Knjige o džungli”)
____________________________________________________


 Posrnućete

"Posrnućete, ali nećete pasti; a ako se i desi - izuzetan slučaj! - baš i da padnete, nećete se povrediti nego ćete, čim se pridignete, produžiti mirno i bodro svoj put. Različiti ste od svega oko sebe, sve vam preti i sve vas ugrožava, ali vam se ne može ništa zlo i nepopravljivo desiti, jer u vama od začetka vašeg živi skrivena i neuništiva iskra životne radosti koja je moćnija od svega što vas okruzuje. Samo ćete celog veka, sve do poslednjeg daha, patiti zbog svog neprirodnog položaja u svetu u koji ste bačeni. Tako se može reći da vam je, kroz sve mene i obrte dugog života, dvoje zajemčeno i osigurano: duga patnja i sigurna pobeda."

____________________________________________________

 govor na Univerzitetu  McGill u Montrealu u Kanadi

* Nijedna laka nada ili laž nas neće dovesti do našeg cilja, nego gvozdena žrtva tela, volje i duše.
*Reči su, naravno, najmoćniji lek koji je čovečanstvo koristilo.
*Šta vredi galopirati ako se krećemo u pogrešnom pravcu
*Svi ljudi poput nas su mi, a svi ostali su oni.
*Najbrže putuje onaj ko putuje sam.
 *Oh, Istok je istok, a Zapad je Zapad, i nikad se dvoje neće sastati.
*Jednog ćete dana sresti čoveka koji ne mari ni za jednu od tih stvari (postavljanje novca ili društvenog položaja za cilj same po sebi ) Tada ćete znati koliko ste siromašni.



____________________________________________________



Kiplingove pesme i pripovetke pobudile su veliko zanimanje još pre njegovog povratka iz Indije jer je u to vreme mnogo Engleza svih društvenih slojeva živelo u prekomorskim zemljama.
Knjige su mu štampane u milionskim količinama, a 1907. dobio je i Nobelovu nagradu.
Cenili su ga i službeni politički krugovi, a bio je i lični prijatelj kralja Georga V., jer je uzdizao slavu i veličinu britanske imperije. Slavio je monarhiju i opravdavao kolonijalne ratove, podupirao je rasne i klasne razlike.

Refren jedne njegove pesme glasi: Istok je Istok, Zapad je Zapad, i nikad se neće sresti. 

O toj podvojenosti govori roman Kim kroz doživljaje belog dečaka koji živi u domorodačkom okruženju u Lahoreu, ali na kraju ipak postaje špijun u službi britanskog carstva. To je bio prvi važniji engleski roman čija se radnja odigrava u Indiji.


Sporna biološka teorija o borbi za opstanak svim sredstvima u Kiplingovim se knjigama za decu pretvorila u vrlinu. Kipling u njima čitatelje poetski upoznaje sa surovim odnosima koji vladaju u životinjskom svetu.


Knjizi o džungli nad svime caruje ljudski um dečaka Mowglija, koga je vuk spasio od tigra, a vučica othranila. Poruku koja prati priču na realističan način govori o temeljnim ljudskim vrlinama - o hrabrosti, prijateljstvu, obzirnosti i pravednosti - može razumeti i mali čitalac koga verovatno ne zanima dublji sloj Knjige o džungli, čijim se, pak, čitanjem shvata da su odnosi među životinjama, zapravo odnosi unutar Britanskog Carstva.

U toj su knjizi sadržane sve vrline Kiplingova stila: narativni dar u najboljoj engleskoj pripovedačkoj tradiciji i maštovitost obogaćena egzotičnim, indijskim iskustvima.
Iako se, prema mnogim mišljenjima, u njemu naveštao engleski Balzac, Kipling nije imao snage ta očekivanja ispuniti. Kada je 1936. umro, bio je već gotovo zaboravljen. Za njim je ostala samo Knjiga o džungli, nezamenjiva knjiga svačijeg detinjstva, koja je Kiplinga uvrstila u sam vrh pisaca za decu. (izvor)





____________________________________________________

ZAŠTO BAŠ...

Radjard Kipling

... Temeljno shvatanje Indije, uveliko je uticalo na Kiplingova dela, čak toliko da je rečeno kako su ona više približila Indiju engleskom narodu nego izgradnja Sueckog kanala...
Britanska armija u Kiplingu je pronašla minstrela, putujućeg pevača, koji na originalan i tragikomični način tumači težak život i siromaštvo kroz koje ona prolazi, poštujući sve njene kvalitete, ali bez preteranog doterivanja. U svojim stihovima opisi vojnika toliko veselo izražavaju njihove misli, često na jeziku koji sami koriste, da ga oni duboko poštuju i pevaju njegove pesme kadgod imaju prilike. Sigurno da ne postoji veća čast za pesnika...
Povremeno su Kiplinga optuživali da koristi pomalo prost vojnički žargon, koji se u mnogim baladama često graniči sa vulgarnošću. No, presudna protivteža je u okrepljujućoj neposrednosti i etičkoj pobudi Kiplingovog stila. Stekao je zato ogromnu popularnost, ne samo u angloindijskom svetu, koji u njemu vidi velikog književnog majstora, već i izvan granica Carstva...


(Deo inaugurativnog obrazloženja Švedske akademije)


Kuća u Tisburiju u engleskom Viltširu bila je dom Kiplingovih roditelja više od 20 godina. Iako je pisac, koji je 1907. godine nagrađen Nobelovom nagradom za književnost, živio u Saseksu , roditeljski dom mu je bio mesto gde je crpeo inspiraciju.

3 коментара:

  1. Да не останем недоречен, овај блог о књижевности ми се допада више од свих осталих.
    Свако добро!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I meni. Ovo je moj prvi blog.

      Избриши
    2. Још прецизније - више од свих осталих блогова о књижевности на читавој блогосфери!
      Иначе, ваши блогови су за сваки респект.
      Поздрављам вас!

      Избриши