28.11.2014.

Albert Anštajn i Mileva- pisma




09 Mileva und Soehne





____________________________________


Mileva Albertu, avgust/septembar 1899.


Dragi Gospodine Ajnštajn!

Vaša pisma mi svaki put toliko prijaju. Od niza zajedničkih događaja stvorio se sasvim kriomice poseban osećaj, koji se i pri najmanjem dodiru budi, bez sećanja na pojedinosti, i on čini da svaki put poželim da ponovo budem u svojoj sobi…

Istina je, zar ne, da Vi nikome ne date da čita moja pisma, to mi morate obećati; jednom ste rekli da ne volite profanost, pa i ako mi to izgleda profano, možete li mi to učiniti? Šta Vi mislite? Sledeći put staviću na pismo drugo zaglavlje, znam jedno koje je ljubaznije; ovo je tako skromno, ali kasno sam se setila…

__________________________________





Sve do 1900. godine Mileva i Alberto obraćaju se jedno drugom sa formalnim 'Sie'. Nakon toga prelaze na neformalno 'Du' i međusobno izmišljanju strastvena imena. Ona je 'Doxerl' (Dollie), on je 'Johanesl' (Johnie)...“ (Robert Schulman)

Ovako mladi Albert Einstein, piše svojoj Milevi Marić, u jednom od 44 sačuvana ljubavna pisma
"Kada nisam s tobom, osećam se kao da nisam potpun. Kada sedim, želim hodati; kada hodam, jedva čekam da se vratim kući; kada se zabavljam, želim učiti; kada učim, ne mogu sediti na miru i koncentriSati se; i kada idem spavati, nisam zadovoljan time kako sam proveo dan."


1900.
'Ti jesi i za mene ćeš ostati svetište kome niko drugi nema pristup; također znam da me od svih ljudi ti voliš najviše i najbolje me razumeš'.

__________________

jul 1900. Melhtal,

Moja najdraža Doherl!

Vratili smo se kući, ja u maminu sobu (u četiri oka). Najpre moram da joj ispričam o ispitu, zatim me pita bezazleno: "Dakle, šta je bilo sa Dockerl?". "Mojom ženom", rekao sam isto tako bezazleno ipak spreman na odgovarajuęu "scenu". Do nje je odmah došlo. Mama se bacila na krevet, zagnjurila glavu u jastuke i plakala kao dete. Kada se povratila od prvog užasa, odmah je prešla u očajničku ofanzivu: "Rasipaš svoju budućnost i zatvaraš sebi perspektivu. Ako dobije dete onda ćeš imati neprilike". Kod tog poslednjeg izliva, kome su prethodili još mnogi, izgubio sam strpljenje.

________________
 

 Albert Ajnštajn - Milevi

septembar 1900. Ebendorf,


Draga moja Doherlin!

Tri četvrtine glupog vremena je prošlo, uskoro ću biti ponovo sa svojom draganom, ljubiti je, milovati, grditi, smejati se, tumarati sa njom, čavrljati... Već sam rekao da za Božić ostajem kod Tebe. Ne mogu baš ništa da očekujem dok Te ne budem ponovo imao, Ti si mi sve, moje siroče, mangupče, derište. Dok sada mislim na Tebe, upravo mislim kako više ne želim da Te ljutim i zadirkujem, već uvek želim da budem poput anđela! O lepa iluzijo! Ali, Ti me voliš iako sam ja opet stari nitkov, pun kaprica, vragolija i mrzovoljan kao uvek.
_______________________

Albert Ajnštajn - Milevi

 jul 1901., Ebendorf,


... Raduj se neopozivoj udluci koju sam doneo! O našoj budućnosti odlučio sam sledeće: odmah ću potražiti posao. Moji naučni ciljevi i moja lična taština neće me odvratiti od toga da preuzmem najpodređeniju ulogu. Čim dobijem takav posao, oženiću se Tobom i uzeti Te k sebi, ne obaveštavajući o tome nikoga nijednom rečju dok sve ne bude gotovo. A tada niko neće moći da baca kamen na Tebe, već teško onome ko sebi bude dopustio nešto protiv Tebe...
 
 ______________________
 
Mileva Ajnštajnu

 novembar 1901.Štajnam Rajh,


Drago moje ljutito zlato!

Ti opet sutra nećeš doći! Ne jednom si rekao: doći ću u subotu. Tada ćeš me sigurno iznenaditi. Znaš, kad ne dođeš, ja najednom sagorim! Kad bi samo znao kako me to ljuto boli, onda bi sigurno došao...

Zar stvarno više nemaš para? Baš lepo! Čovek zarađuje 150 fr. ima hranu i stanovanje i na kraju meseca, nema ni pare. U subotu više ništa neće važiti kao izgovor, ako do tada ne dobiješ novac, ja ću ti poslati nešto...

___________________________

1901. Albert saznaje da je Mileva trudna


"Kada budeš moja draga malena supruga, marljivo ćemo zajedno raditi na nauci da ne bismo postali stari sitničari, zar ne? Moja sestra mi se čini tako tupavom. Bolje ti je da ne postaneš takva – to bi bilo užasno. Uvek moraš biti moja veštica i ulična vragolanka. Toliko te želim videti. Kad bih te barem nakratko mogao imati."


                                                       _____________________________


PISMO - POPIS



1914. Anštajn je shvatio da je njegov brak s Milevom propao. Ipak, želeo je ostati s Milevom “zbog dece” i dao joj je pismo- popis kako se treba ponašati. Na popisu piše da Mileva mora ispunjavati sve obaveze, ali nema pravo očekivati njegovu nježnost ni pažnju.
 

“Osigurat ćeš: da moja odeća i rublje budu održavani; da dobijem svoja tri obroka redovno u svoju sobu; da moja spavaća i radna soba budu uredne, a posebno da moj sto bude samo meni na raspolaganju. Odreći ćeš se svih ličnih odnosa sa mnom, osim ako su nužni zbog društvenih razloga. Posebno ćeš se odreći toga da s tobom sedim kod kuće i da s tobom izlazim ili putujem. Pridržavaćeš se sledećih stvari u svom odnosu prema meni: nećeš očekivati nikakvu intimnost od mene niti ćeš mi prilaziti s tom namerom; ako zatražim, prestaćeš razgovarati sa mnom; ako zatražim, napustićeš moju sobu odmah bez protivljenja. Nećeš me ponižavati pred decom, ni verbalno ni delima.”
___________________________




                               MILENIN UDEO U ANŠTAJNOVOM NAUČNOM RADU




*PISMA iz perioda nastanka čuvene teorije sačuvano je 45 Albertovih i 11 Milevinih pisama. U jednom od njih Albert piše Milevi da će biti srećan kada zajedno završe njihovu teoriju.


1925.
Milena traži da joj Anštajn vrati originale poznatih  naučnih članaka i preti da će otkriti ko je njihov pravi autor, a Ajnštajn joj odgovara okrutnim pismom:
" Stvarno si me dobro nasmejala kada si počela da pretiš tvojim sećanjima. Zar ti zaista nikad makar na trenutak ne sine da niko ne bi ni pet para davao za tvoja lupetanja da čovek s kojim imaš posla nije ostvario nešto važno? Kada je neko niko i ništa, onda tu nema ništa više da se kaže, ali onda taj neko treba da bude skroman i da zaveže. Savetujem ti da postupiš tako."


*Norveška istoričarka Anastasija Hajdi Larvol zatalasala je  javnost svojim nedvosmislenim tvrdnjama da je Albert bio veći manipulator nego naučnik i da je za Nobela zaslužnija Mileva od njega samog.


 *Profesorka Radmila Milentijević jedna je od retkih koja je dobila dozvolu da izučava Ajnštajnovu arhivu u Jerusalimu. U izdanju Matice srpske, na osnovu tog istraživanja, objavila je knjigu „Mileva Marić Ajnštajn - život sa Albertom Ajnštajnom”.

Imala sam privilegiju da iščitam 800 pisama koja su Mileva i Albert razmenili posle razvoda 1919. godine. Iz tih pisama nedvosmisleno se može zaključiti da su njih dvoje zajedno stvorili teoriju relativiteta - izjavila  je Milentijevićeva
 
 *Jednom prilikom pred novinarima pree nego je Anštajn I počeo da govori u prostoriju je ušla   Mileva,  uzela je kredu i počela da piše formule.  Zna se da je ona kao poznati matematičar sa Ciriškog univerziteta odradila mnoge matematičke proračune


 _______________________




Pismo koje je Albert krajem avgusta ili početkom septembra 1900. godine iz Milana poslao Milevi u Kać.


"Prilikom istraživanja Thomsonove pojave opet sam pribegao drugoj metodi, koja ima određene sličnosti s tvojom za određivanje zavisnosti k od T & koja stvarno pretpostavlja istraživanje u tom pravcu. Kad bi nas dvoje mogli već sutra da počnemo s tim! Svakako moramo da se potrudimo da budemo u dobrim odnosima s prof. Weberom, pošto je njegova laboratorija najbolja i najbolje opremljena.


Nežno te ljubi, tvoj
Albert"



krajem septembra iste godine


 "Lep posao i život zajedno – samo da smo sami svoje gazde na sopstvenim nogama i možemo da uživamo svu našu mladost. Ko bi mogao imati išta lepše? A kad uštedimo dovoljno novca, kupićemo bicikle i povremeno se voziti na izlete, krajem sedmice."


3. oktobra  (Milena je još uvek na salašu u Kaću):


 "Rezultati u vezi kapilarnosti, do kojih sam došao nedavno u Cirihu, čine se sasvim novim, uprkos jednostavnosti. Kada se nađemo u Cirihu moramo da se potrudimo da dođemo do empirijskog materijala u vezi toga, preko Klajnera. Ako iz toga usledi prirodan zakon, poslaćemo ga u Videmanove Anale."




Mileva je posle toga upisala četvrtu godinu politehnike u Cirihu, što joj je omogućilo i upotrebu tamošnje fizikalne laboratorije. Upisala je tri predmeta iz fizike kod profesora Vebera i dva iz astronomije kod profesora Alfreda Volfera. U naučnim istraživanjima bila je uspešna i za rad u laboratoriji za fiziku dobila je ocenu 5.


Srećna priča o "zajedničkom radu i ljubavi" Mileve i Alberta Ajnštajna pored romantičnih ima i svoju mračnu, tešku stranu. Ne samo zbog tragične sudbine ćerke Lizerl, nego zbog odlučnosti Albertove majke da se reši snahe, koja je šepala na jednu nogu, bila starija od Alberta i pride bila intelektualka, po mnjenju Albertove majke Pauline pravi "knjiški moljac", pa još nije marila za kuvanje (najradije je spremala kobasice), a bila je i hrišćanka, pravoslavne veroispovesti. Majka je Albertu često prigovarala da sa ženom "južnoslovenskog porekla" neće daleko dogurati, "niti ikada ući u neku finu porodicu".


izvor



2 коментара: