24.09.2013.

Konstantin Kavafi

 
 
 
 
IŠČEKIVANJE VARVARA


- Koga to očekujemo ovde na agori?
Varvari danas će doći.

-Otkud u Senatu ova nepokretnost?
-Zašto sede senatori, zakone ne kroje?
Zato jer varvari danas će doći.
-Al’ zakone zašto ne donose senatori?
Kad varvari stignu, sa sobom doneće svoje.

-Zašto je tako rano ustao naš vladar?
i zašto na gradskoj kapiji stoji,
svečan, u odeždi sjajnoj i s krunom na glavi?
Zato jer varvari danas će doći.
I naš vladar izišao je
dar noseći pred njihovog vođu. Povelju
drži u ruci, pergamen gde utisnuti
najveća su zvanja, titule i časti.

-Zašto su izišli konzuli naši,
njih dva, i pretori u togama crvenim?
-Zbog čega oni ametisti na rukama njinim,
od smaragda svi ti sjajni prstenovi?
-Zbog čeg skupocene štapove nose danas,
što rezbariše ih najbolji zlatari?

Zato jer varvari danas će doći,
a varvare zasenjuju stvari.

-Zašto nisu došli, ko obično, časni besednici
da sačine govor i da kažu svoje?

Zato jer varvari danas će doći
a besede, leporečje, varvarima dosadno je.

-Al’ otkud najednom nelagodnost i pometnja?
(Kako ozbiljna su postala sva lica.)
-Zašto tako brzo ulice i trgovi puste
i svak odlazi doma, opsednut mislima?

Zato jer noć pade a varvara nema.
neki ljudi stigoše s granice,
tvrde da varvara nema više.

Bez varvara sada što će biti s nama
Ti ljudi, na kraju, behu neko rešenje.


________________________________________
 
 
MORE UJUTRO


Da zastanem ovde.Na čas da i ja vidim
jutarnje more i vedro nebo,
plavetnilo sjajno I žutu obalu,
divnu I prostranu svetlost.


Da zastanem ovde.I da se pretvaram
kako sve to vidim( na tren,odista, videh),
a ne opet svoje sanjarije,
sećanja, I vizije čulnih užitaka.
 
 
_______________________________________
 
 
Bog napušta Antonija
 
Kad u ponoćnom se iznenada začuje času
nevidljiva družba što prolazi ovuda
s muzikom zanosnom i sa glasnim poklicima-
ne tuguj zaludno za srećom što ode,
za delima promašenim, i za snovanjima
što život ih u varke pretvori.
Kao čovek odavno već spreman, i odvažan na to,
zbogom reći Aleksandriji koja iščezava.
I nadasve ne zavaravaj se, ne govori sebi
da samo je san to bio, da te uši zavedoše;
ne priginji pred takvim se ispraznim nadama.
 
Kao čovek odavno već spreman i odvažan na to,
kako dostoji ti, tvom ugledu u ovome gradu,
okreni se, korakom odlučnim do prozora dođi
i slušaj s ganućem, ne sa preklinjanjem
il sa tužbom kukavice,
ko poslednje tvoje uživanje, slušaj one zvuke,
glazbala divna mistične družine,
i tad zbogom reći Aleksandriji koju gubiš
 
__________________________________________
 
GRAD
 
Ti govoriš: Otići ću nekoj drugoj zemlji, nekom
drugom moru
i grad ću pronaći bolji nego što je ovaj.
Jer ovde što činjah grešno uvek je bilo
i moje srce, poput mrtva trupla, leži pokopano.
Koliko će ovde mojih misli još rasut se?
Kamo god da okrenem se, kamo god da gledam
vidim tek ruine crne mog života u ovom gradu
gde provedoh tako mnogo dana, traćeći ih i
ništeći.
Al` ne, drugu zemlju, drugo more ti pronaći nećeš,
ovaj grad će zauvek te pratit.
Istim ćeš ulicama hodit, stareć
u susedstvu istom, u istim oronut kućama.
Skončavati uvek u ovom ćeš gradu, ne nadaj se
drugom.
Broda nema za te, niti jedne ceste.
I svoj život kojeg si ništio ovde
uništio u celom si svetu.
 
__________________________________________
 
 
KAJANJE
 
Reci tom kajanju da se umeri,
kajanju svakako dobrom, ali opasno pristrasnom.
Nemoj se prošlošću opterećivati i mučiti toliko.
Nemoj pridavati toliku važnost sebi.
Zlo koje si učinio bilo je manje
nego što pretpostavljaš; daleko manje.
Vrlina koja ti je donela kajanje sada
i onda je bila prikrivena u tebi.
Vidi kako jedan doživljaj, koji ti se nenadno
vraća u sećanje, objašnjava
uzrok tvog čina koji ti je izgledao
nedostojan, ali sada biva opravdan.
Nemoj se u svoje pamćenje apsolutno pouzdati:
mnogo si zaboravio – razne sitnice -
koje su te dovoljno opravdavale.
I nemoj da misliš da si onoga kome je nepravda nanesena
poznavao tako dobro.
Verovatno je imao darove, za koje nisi znao;
ni ogrebotine možda nisu ono
što ti misliš (ne poznajući njegov život)
da su bile strašne rane koje si mu nanio ti.
Nemoj se pouzdati u svoje slabo pamćenje.
Umeri kajanje koje je uvek
do izmišljotine pristrasno prema tebi.
 
_____________________________________________
 
SKRIVENO


Na osnovu onoga što sam radio i onoga što sam govorio
neka ne nastoje da pronađu ko sam bio.
Prepreka je stajala i menjala
moje postupke i moj način života.
Prepreka je stajala i zaustavljala me
mnogo puta kad sam želeo da progovorim.
Na osnovu mojih najneupadljivijih postupaka
i mojih najskrivenijih spisa --
jedino na osnovu toga će me naslutiti.
Ali možda ne zaslužuje da se uloži
tolika briga i toliki napor da me shvate.
Kasnije -- u savršenijem društvu --
neko drugi stvoren poput mene
sigurno će se pojaviti i slobodno raditi.

___________________________________________
 
KOLIKO MOŽEŠ

I ako ne možeš svoj zivot da učiniš kakvim želiš,
ovo bar pokusšj da postigneš
koliko možeš: nemoj ga unižavati
sa previše dodira sa svetom,
sa previše izlazaka i razgovora.
Nemoj ga unižavati izvodeći ga,
često šetajući i izlažući ga
svakodnevnoj gluposti
veza i susreta,
da ne postane dosadan kao da je tuđ.
 
_________________________________________
 
OD DEVET SATI

Pola jedan. Brzo je prošlo vreme
od devet kada sam upalio lampu,
i seo ovde. Sedeo sam ne čitajući
i ne progovarajući. S kim i da progovorim
sasvim sam u ovoj kući.

Prikaza mog mladog tela
od devet kada sam upalio lampu
došla je i pronašla me i vratila uspomene
na zatvorene sobe pune mirisa,
i prohujalo zadovoljstvo -- kakvo drsko zadovoljstvo!
I donela mi je natrag
ulice koji su sada postale neraspoznatljive,
noćne lokale pune vreve koji su prestali da rade,
i pozorišta i kafane što su nekad bili.

Prikaza mog mladog tela
došla je i donela mi i ono tužno:
porodične žalosti, rastanci,
osećanja mojih najbližih, osećanja
mrtvih koja se tako malo cene.

Pola jedan. Kako je brzo prošlo vreme.
Pola jedan. Kako su brzo prošle godine.
 
 
____________________________________________
 
PROZORI

U ovim mračnim sobama gde provodim
teške dane
vrtim se tamo-amo
da pronađem prozore.

Kad bi se jedan prozor otvorio
bila bi to uteha.

Ali prozora nema
ili ja ih ne mogu naći.

Možda je i bolje da ih ne nađem.

Možda bi svetlost bila novo nasilje.
I ko zna kakve bi sve nove stvari obelodanila.
 
_________________________________________
 
KRAJ OTVORENOG PROZORA


U mirisu jesenje noći
kraj otvorenog prozora,
čitave sate, u savršenom,
slatkom sedim miru.
Od lišća pada lagana kiša.

Jecaj propadljivog sveta
u mojoj propadljivoj duši nalazi odjeka,
ali je taj jecaj prijatan, uzdiže se kao blagoslov.
Moj prozor otvara nepoznat
svet. Mirisnih uspomena,
neizrecivih, preda mnom se otvara izvor.
O moj prozor biju
krila – sveži duhovi jeseni
ulaze i okružuju me
i svojim čistim jezikom mi govore.

Nade neodređene i široke
osetim; i u neokrnjenoj tišini
stvorenog sveta, moje uši čuju melodije,
čuju kristalnu, mističnu
muziku plesanja zvezda.

_____________________________________________
 
 
 
ITAKA

Kada se spremiš prema Itaci da pođeš,
treba da zaželiš da ti putovanje bude dugo,
pustolovina puno, puno saznanja.
Lestrigonaca, zatim Kiklopa,
razljućenog se Posejdona ne boj,
na takve nikad nećeš naići
dokle god ti je misao otmena, dokle god se fina
osećanja dotiču tvoga duha, tvoga tela.
Lestrigonce, zatim Kiklope,
Posejdona divljeg nećeš sresti
ukoliko ih u svojoj duši ne skrivaš
i ukoliko ih tvoja duša ne stavi pred tebe.

Treba da zaželiš da putovanje bude dugo.
I mnogo letnjih jutara da bude
kada ćeš - s kojom li radosti, sa kakvom zahvalnošću!-
ući u luke, prvi put viđene,
da zastaneš pred trgovinama feničkim
i da se snabdeš prekrasnim stvarima:
sedefom i koralom, ćilibarom, slonovačom,
i teškim mirisima svake vrste,
koliko god više možeš raskošnih teških mirisa;
u egipatske gradove mnoge da pođeš,
da učiš i da učiš od mudraca.

A na umu uvek da ti Itaka bude.
Da tamo stigneš, predodređeno je tebi.
Ali uopšte nemoj da ubrzavaš putovanje.
Bolje neka godine mnoge traje
i da već kao starac stignes na ostrvo,
obogaćen onim što si uz put stekao,
ne očekujući da ti Itaka pruži bogatstvo.

Itaka ti je dala divno putovanje.
Da nema nje, ne bi ni pošao na put.
Ali nema ništa više da ti da.

I ako je zatekneš siromašnu, Itaka te nije prevarila.
Tako mudar kakav si postao, s tolikim iskustvom,
razumećeš već šta to Itake znače.
__________________________________________
 
SETI SE, TELO...


Telo, seti se ne samo koliko si bilo voljeno,
ne samo kreveta na kojima si ležalo,
nego i onih želja koje su zbog tebe
blistale u očima vidno,
i drhtale u glasu -- a neka
slučajna prepreka bi ih osujetila.
Sada, kada je sve to već u prošlosti
skoro da izgleda kao da si se željama
predalo tim -- kako su blistale,
seti se, u očima koje su te gledale;
kako su drhtale u glasu, zbog tebe, seti se, telo.
 
 
_________________________________________
 
DA SE VRATE

Jedna sveća je dovoljna. ---- Njena titrava svetlost
bolje pristaje ---- biće prijatnije
kad Senke se vrate ---- Senke Ljubavi.

Jedna sveća je dovoljna. ---- U mojoj sobi večeras
nek ne bude svetlosti mnogo. ---- U sanjarenju sasvim
i u nagoveštaju, ---- i sa to malo svetlosti
u sanjarenju tako ---- viziju ću prizvati
da Senke se vrate ---- Senke Ljubavi.



2 коментара:

  1. Одговори
    1. Rado bih pomogla ali ne znam. Često je u pitanju više izvora. Ako ste jako zainteresovani pretražite internet.
      pozdrav

      Li

      Избриши