02.07.2013.

Praško pivo ,


 

Prag je grad piva u ostalom kao i cela Česka Republika. Možda će nekome prvo pasti na pamet Masarik, Čapek, Vaclac Havel, Švejk, Smetana, Hašek, Praško proleće, Plišana revolucija, Kafka, Hrabal, Mezel. Pivo će uvek biti negde tu uz svakog od njih kao neizbežni deo lične i društvene istorije. Možda baš kao neophodno vezivo između lične slobode i društvene kohezije. Pojedincu koji stremi ličnom napredku i samoostvarenju, da olakša muke utapanja u gravitacionu silu društva a samom društvu jedan od kohezionih elemenata i katalizatora jer mnoge važne stvari su se desile ovde “uz pivo”, “sa pivom”, “u pivnici”, “posle par piva”,“kada smo krenuli na pivo”.

Negde sam pročitao da je Kafka svojpripovetku “Preobražaj” prvi put čitao u jednoj od praških pivnica. Čitao ju je naglas svojim prijateljima često prekidan burnim smehom i bukom sudaranja krigli prilikom nazdravljanja u čast velikog pisca i njegove pripovetke. Prekidao čitanje ne samo zbog smeha slušaoca već bi i sam morao zastati usled sopstvenog napada smeha. Pripovetka je zaista zabavna i puna humora ali ne zaboravimo da za dobru atmosferu prisutni su verovatno jednim delom nesumnjivo bili zahvalni i tečnosti boje ćilibara. Kafka u jednom od svojih poslednjih pisama iz bolničkog kreveta piše roditeljima: “Uzgred, tokom napada visokih temperatura uvek se setim kako smo otac i ja redovno pili pivo kada me je vodio na gradski bazen. ” Ostala je pivnica kao nemi svedok nečega što deluje kao nadrealistički san. Ali o pivnicama će mo kasnije. Bohumil Hrabal je svakodnevno posećivao jednu čuvenu (ako ne i najčuveniju pivnicu u Pragu).

I dan danas, kao i za nejgovog života, iznad mesta gde je stalno sedeo, stoji njegov portret. I nije on bio jedini. Mnogi slavni posetioci imaju svoje slike i specijalne krigle iz kojih su pili što deluje kao scena iz Bunjuelovih filmova. Zamislimo samo scenu gde nekoliko ljudi dolazi u pivnicu, sedaju svako na a svoje mesto gde im za par sekundi kelner donosi pivo. Kamera se polako udaljuje i iznad svake glave se pomalja crno bela forografija portreta svakog od njih. Hrabalovi roditelji su se upoznali u pivari Nymburk gde su i radili. U svim njegovim biografijama piše da je prve godine života proveo u pivari a on te dane opisuje u jednom od svojih romana.

 Vaclav Havel, dok je bio predsednik, obično bi državnike koji su dolazili u posetu vodio u neku od pivnica. Bio je poznat po svom nekonvencionalnom shvatanju diplomatskih protokola što je do ludila dovodilo ljude koji su se starali o bezbednosti diplomata i državnika. Naravno te pivnice su morale bit ispražnjene kao i njihova bliža okolina kako bi dva čoveka mogla popiti pivo. Havelu nisu trebali nikavi telohranitelji i verovatno je najviše želeo otići na pivo sam sa svojim gostom ali protokli o bezbednosti nisu to omogućavali. Na dan njegove sahrane mnogo građana česke republike je otišlo u svoju omiljenu kafanu i ispilo jedno pivo nazdravljajući bivšem predsedniku koji ih je tolko naučio o slobodi. Često je vodio goste u istu pivnicu u kojoj je Hrabal bio redovan gost. O tome kruži urbani mit da je pri poseti jednog američkog predsednika Hrabal odbio da napusti pivnicu. Ali o pivnicama će mo kasnije.

Bedrih Smetana je kao i Hrabal rođen u pivari. Kada kažem u pivari treba imati na umu da je to nekada bio kompleks koji se sastojao ne samo od dela gde se pivo proizvodilo ali i od zgrada gde su živeli zaposleni. Njegov otac je bio pivar. Mirisi i utisci detinjstva su se kasnije često pokazivali u njegovim delima kao u operi “Prodana nevesta“ gde se često pojavljuje pivo i kafana kao središno mesto događanja gde se sklapaju svi poslovi, pa i taj gde je deo trgovačke transkcije nevesta. Po njemu je pivo dar sa neba prepleten sa ljubalju i srećom kao i sa domovinom i narodom pa je kao takvo bilo deo njegove inspiracije.

Pivnice ili kafane o kojima ću reći par reči toče po meni najbolje svetlo pivo na svetu a to je Plzen (Pilsner Urquell). Mnogo restorana, kafana i barova prodaje ovo isto pivo ali nigde nije tako kvalitetno i dobro kao u ovih par koje ću nabrojati. Nije mi namera da rekalmiram ove kafane jer to njima nije ni potrebno već kao mali vodič za one koji dođu u Prag a žele probati dobro pivo. Naravno ove kafane nisu jedine u kojima se toči dobro pivo.

Siguran sam da postoji još mesta gde se može popiti pivo jednke kvalitete ali nisam imao prilike da ih posetim. U Češkoj republici ima ogroman broj vrsta piva a ovde je reč samo o jednoj vrsti. Nemam nikavu teoriju o tome kako prepoznati dobro pivo osim da se prepustim sopstvenim čulima i specifičnom osećanju dok zlatna tečnost curi niz grlo tako da na momenat pomislim kako provirirujem u tajne odaje bogova.

Kafana ili pivnica “Kod Zlatnog tigra” (“U Zlatého tygra”) se nalazi u samom centru Praga u staroj dvodspratnoj zgradi. Istorija kafane seže do početka devetnestog veka i bila je mesto gde su se okupljali mnogi intelektualci. Ovo je i kafana u kojoj je jedan od stalnih gostiju bio i Bohumil Hrabal koji je zapravo i njen simbol. Ako ste nekada bili u Pragu verovatno ste prošli ulicom u kojoj se nalazi jer ona vodi na Karlov most, koji je ne izbežna turistička destinacija. Niste je primetili jer spoljašnost pivnice je prilično ne napadna. Nećete ispred naći čoveka koji deli reklamne listiće i poziva vas unutra niti blještave svetleće reklame koje trebaju da vam privuku pažnju. Najveća reklama je pivo koje toči kao i jedini potreban opis ovog mesta. Mogao bi vam pisati o atmosferi ili o interijeru ali to je sve prilično ne bitno. Kada uđete i sednete (ukoliko budete imali sreće pa nađete slobodno mesto) kelner će vam bez reči doneti pivo kao i svako sledeće sve dok tamo sedite. Zatim će te podići kriglu osmotriti pivsku penu koja će vas podsetiti na čvrsto ulupani šlag pa će te se možda zapitati zašto vam kelner nije uz pivo doneo i nož kako bi se probili do božanske tečnosti. Nakon toga podićiće te kriglu u visini očiju i poledati kroz prozirnost zlatnog mora u kome plivaju muze. Kada završite sa ovim prineće te kriglu ustima i malo zastati da uživate u mirisu nakon čega će te popiti prvi gutljaj kada će se desti čudo sa već gore pomenutim tajnim odajama bogova. Ostanite u njima i nemojte žuriti popijte još koje u slavu Bahusa i ne zaboravite poručiti i čuveni pivni sir koji, kada se pomeša sa pivskom penom i nanese na hleb, čini da vas ovaj nestašni Bog ne obuzme potpuno.


Dođite u ovu pivnicu kada nikuda ne žurite; kada imate vremena da nakon zatvaranja laganim hodom prošetate po gradu i posmatrate iste ulice, mesec i zvezde koje su gledali Kafka, Havel, Smetana, Hrabal …; kada želite predahnuti u nekom kutku gde vreme ima drugačiji tok od onog svakodnevnog fasifikata života; kada želite sanjati otvorenih očiju; kada želite popiti pivo u ime slučajnosti kojoj dugujemo postojanje; kada želite zamisliti nad postojanjem i pritom računati svoje vreme minimalno četiri hiljade godina unazad; kada želite čuti Kafkin smeh dok čita svoju pripovetku i Hrabalov hrapavi glas koji odjekuje u svakom sudaru krigli; kada želite da vas voli onako kako nikada nije voleo(la); kada ste sretni …

Sledeće mesto sa izvrsnim plzenom se nalazi sa druge strane mosta takođe na ne upadljivom mestu i pomalo sakrivena i ako se nalazi preko puta parlamenta. Njeno ime je “ Kod Nilskog Konja ” (“U Hrocha”). I ovuda ste verovatno, ako ste bili u Pragu, prolazili ali sa još manje šanse da je primetite nego prethodnu kafanu. Kada uđete ovde nebojte se da ste spali sa tigra na nilskog konja jer pivo je ovde jednakog kvaliteta. Iznenadiće te sa sa malim prostorom kojim pivnica raspolaže ali popijte ovde pivo u predahu razgledanja Male strane. Biće te sigurno oduševljeni pivom i samim sobom jer do vas neće dopirati reči turističkog vodiča koje bi i onako ubrzo zaboravili. Jedino što će vam ostati u sećanju iz ovog dela grada je pivo koje ste popili i izgled male kafane koja nosi ime životinje koja potiče iz krajeva gde se pravilo prvo pivo.

Kada se ponovo vratite u centar a Kod Tigra je gužva onda pokušajte u pivnici “U Jelinku” koja na vas dolazak čeka još od svog osnivanja 1928. Ime je dobila po prezimenu porodice koja je otovrila pivnicu koja i danas postoji. Nedajte se smesti strahom da ste sa četvoronožaca spali na običnog dvonošca jer pivo ovde ne zaostaje za kvalitetom piva u prve dve pivnice. Prostor je mali i često je ovde gužva pa će te možda morati popiti za pultom gde se pivo toči.

Dovoljno je da proturite ruku između mora ljudi koji se stiskaju oko, zgrabite svoju kriglu i ostavite dovoljno sitnine za pivo. Tu vaša avantura neće završiti jer zbog gužve nećete imati gde da položite svoje pivo osim da držite iznad glave i povremeno spuštate da popijete gutljaj. Sve ove peripetije postaju isplative i beznačajne već sa prvim gutljajem.

Poslednje mesto koje ću nabrojati ovde zove se “ Kod Dzelata ” (“U Kata“). Mnogi se poznavaoci neće sa mnom složiti što pominjem ovo mesto uz prva tri ali pivo je ovde izvrsnog kvaliteta. Ovde je počekom sedamnetog veka ordinovao praški dzelat Jan Midlarž (Jan Mydlář) pa otud i ime pivnice. Nesretni Jan je zapravo bio doktor ali je spletom okolnosti postao dzelat. I ova pivnica je pomalo sakrivena i ako se nalazi u samom centru starog dela grada. Biće da su sve dobre stari pomalo sakrivene pa se treba potruditi kako bi ih pronašli. To je mesto gde najčešće idem već trinest ili četrnest godina. I sada dok pišem ovaj tekst sedim u ovde dovršavam prvu kriglu sa ovom rečenicom. Dugo sam razmišljao o prvom tekstu na blogu a onda sam sa prvi gutljajem čuo šapat muza iz piva i sve je bilo lako.



Blog Bob lebovski
Slobodan Vladuša,
 
 
 


 

Нема коментара:

Постави коментар