20.02.2013.

Jehuda Amihaj





VRATA KOJA ŠKRIPE

Vrata koja škripe
kuda žele da odu?
Žele da odu kući
zbog toga škripe.

Ali već su kod kuće!
Ali žele da uđu.
I da budu sto
i da budu krevet


_____________________________


TURISTKINJA

Na velikom kamenu pored Jafa- kapije
sedi zlatna devojka iz Skandinavije
i maže se uljem za sunčanje
kao da je na plaži.

Rekoh joj: Ne idi u ove uličice,
mreža uspaljenih mladoženja tu je razapeta,
klopke pohotnika. A dublje unutra,
u polumraku, nabrekle pantalone
staraca, i beestidna požuda pod maskom molitve
i bola i zavodnički žamor na mnogo jezika.

Nekad je hebrejski kao sleng božji
na ovim ulicama,
sada ga ja koristim za svetu žudnju.


______________________________


Ja sam velik i debeo.
Na svaki kilogram sala,
kilogram tuge.

Bio sam mucavac,
al otkad naučih da laćem,
reči teku kao potok.
Samo je lice ostalo teško
k'o oni slogovi što se mucajući
ne daju izreći.

Ponekad mi još oči bacaju iskre
kao sačmu iz dubokih topova
daleko u meni. Stara bitka.

Od drugih zahtevam da ne zaborave.
Od sebe, isključivo da zaboravim.
Na kraju, zaboravljen.

_______________________________



U JABUCI


Posećuješ me u jabuci.
Zajedno čujemo nož
kako ljušti oko nas, pažljivo,
da se kora ne prekine.

Govoriš mi. Verujem tvom glasu
jer u njemu ima grudvi čvrstog bola
kao što u pravom medu
ima grudvi saćevog voska.

Dotičem tvoje usne prstima:
i to je proročki pokret.
Usne su ti crvene, kao što je sagorelo polje
crno.

Sve je to istina.
Posećuješ me u jabuci
ostaćeš sa mnom u jabuci
sve dok nož ne obavi svoje.

_______________________________


ČINILI SMO TO



Činili smo to ispred ogledala;
i na suncu; i u tami;
i u vodi; i u travi, visokoj.
Činili smo to u čast čoveka;
u čast zveri;
U čast Boga.
Ali oni nisu hteli da uče od nas,
sve im je odavno poznato.

Činili smo to sa maštom i u boji,
okršaj smeđih i riđih malja,
teške uslišavajuće vežbe.

Činili smo to kao točkovi i sveta bića,
sa vozačkom veštinom proroka.
Činili smo to sa šest krila i šest nogu.

Ali nebo beše tvrdo nad nama,
kao letnja zemlja pod nama.


Нема коментара:

Постави коментар