30.06.2012.

Česlav Miloš,proza


 
 
PAS KRAJ PUTAŠ

Krenuo sam na upoznavanje svoje zemlje dvoprežnim kolima,s velikom zalihom hrane i limenom kofom koja je tandrkala otpozadi. Kofa mi je potrebna da napojim konje. Upoznavao sam brdovite i šumovite srezove, onda prašume, u kojima se s krovova kućadižu kolutovi dima, kao da nešto gori. To je zato što su krovinjare bez dimnjaka. Ili, putovao sam poljskim i jezerskim predelima. Kako je samo zanimljivo napredovati, popuštati kajase, i čekati dok sepolako, iza drveća u dolini, ne pojavi selo ili park i u njemu belina plemićke kuće. I odmah nas je lavežom dočekivao psić, revnostan uvršenju svoje obaveze. Bio je to početak veka, sada je kraj. Razmišljao sam, ne samo o ljudima koji su živeli tamo, već i o pokolenjima pasa koji su ih pratili u njihovim svakodnevnim trčkaranjima, a jednom, ni sam ne znam zašto, verovatno u snu, u zoru, pojavio se taj smešan i nežan naziv: „pas krajputaš".
________________________________________________

OGRANIČEN
Moje znanje je neveliko, a pamet kratka. Trudio sam se koliko sam mogao, studirao, pročitao mnoštvo knjiga, i ništa. U mojoj kući knjige su preplavile police, leže u gomilama na nameštaju, napodu, ometaju prolaz. Naravno, ne mogu sve da ih pročitam, a moje gladne oči stalno čeznu za novim naslovima. Ali, da budem jasan, osećanje sopstvene ograničenosti nije nešto stalno, samo se svremena na vreme pojavi, blesne svest o ograničenosti naše mašte,kao da su kosti naše lobanje suviše debele i ne dozvoljavaju umu da obuhvati sve ono što bi trebalo da mu bude dato. Trebalo bi da znam sve što se događa sada, istovremeno, na svakoj tački zemljine kugle, trebalo bi da mogu da proniknem u duhove mojih savreme-nika i ljudi nekoliko generacija mlađih, kao i onih koji su živeli pre dve hiljade i osam hiljada godina. Trebalo bi, i šta s tim.
________________________________________________

OČI

Operater: - Eto, vidiš. Omogućio sam ti da za trenutak ugledaš cvet dragoljuba očima leptira i da budeš leptir. Omogućio sam ti da gledaš livadu očima daždevnjaka. Potom sam ti dao oči različitih ljudi da bi gledao isti grad.
- Priznajem, bio sam suviše siguran u sebe. Malo je sličnosti između toga šta su za mene bile one ulice i onoga šta su bile za ljude koji su prolazili pored mene istim trotoarima. Da sam bio bar uveren da ne postoji ništa osim velikog broja međusobno nekomunikativnih individualnih utisaka i slika! Ali, ja sam tražio jednu,ljudski viđenu, zajedničku za sve nas, istinu o stvarima, i zato je to,što si pokazao, tako težak ispit i iskušenje za mene.
_________________________________________

BEZ KONTROLE

Nije mogao da kontroliše svoje misli. One su lutale kuda su htele i kad ih je posmatrao, postajalo mu je strašno. Jer, to nisu bile dobre misli i, sudeći po njima, u njemu je bila svirepost. Mislio je da je svet suviše bolestan i da ljudi zaslužuju samo da ne postoje više. Istovremeno je sumnjao da su svirepost njegove mašte i njegov stvaralački impuls na neki način povezani.
 __________________________________________
TRAŽENJE

Osećaj da m o r a postojati izvestan sistem reči u kome bi na neki način bila uhvaćena esencija čudovišnosti, upoznate u ovom stoleću. I čitanje dnevnika, memoara, reportaža, romana, pesama,uvek s nadom i istim rezultatom: „To nije to." Samo bojažljivo izranja misao da je istina o sudbini čoveka na zemlji drugačija od one kojoj su nas učili. Oklevamo da je imenujemo.
 
___________________________________________
NIJE MOJ
Pretvarati se čitavog života da je njihov svet moj, i znati da je sramno takvo pretvaranje. Ali šta mogu da učinim? Kad bih kriknuo I počeo da proričem, niko ne bi čuo. Nisu za to njihovi ekrani, mikrofoni.Ovakvi kao ja lutaju ulicama I pričaju sami sa sobom. Spavaju na klupama u parku,u pasažima na asfaltu. Jer zatvora je premalo da bi mogli da se pohapse svi siromasi.Smeškam se i ćutim. Mene više neće stići.Za sto sa izabranima da sedam - umem.
____________________________________________
SUD
Posledice naših dela. Potpuno su nepoznate, jer svako ulazi u mnogostruke veze s okolnostima i delima drugih, mada bi izuzetno dobar kompjuter mogao to da pokaže. S nužnom ispravkom, s obzirom na slučaj - jer kako izračunati posledice pravca u kome se kotrljala bilijarska kugla posle sudara sa drugom? Uostalom, dopušteno je smatrati da se ništa ne događa slučajno. Kako bilo da bilo, nalaženje pred savršeno kompjuterizovanim bilansom našeg života(Poslednji sud) mora da začudi: dakle, odgovoran sam za toliko zla nanetog protiv svoje volje? Znači, na drugom tasu je dobro, koje nisam nameravao da učinim i koga nisam bio svestan.
 
____________________________________________
ANIMA
Sve češće je pisao o ženama. Ne znači li to da, godinama gušena, njegova anima traži, kasno, oslobođenje? Ili, drugačije, da njegova podsvest, koja se zasad oslobađa samo u stihovima, preuzima na sebe ulogu blage lekarke, koja prvo mora da skine s njega oklop pre nego što dotakne njegovo telo?
 
_______________________________________________
STARI
Slika starih i ružnih muškaraca i žena, naročito onih starica koje se vuku sa štapom. Izneverila su ih njihova tela, nekada lepa I okretna, ali u svakoj gori lampa svesti, otuda čuđenje: - Dakle, to sam ja? Ali, to nije istina!
_______________________________________________
I JA SAM VOLEO
I ja sam nekada voleo da se ogledam. Sve dok se nisam uverio šta znači odlaziti „ Putem svakog tela. " I uzaludan je protest. Stari ljudi ipak znaju zašto ćute.

 

Нема коментара:

Постави коментар