dinsdag 1 juni 2010

Ljubavna poezija nepoznatih autora








Sve suze sveta sprala je kiša. Na kraju nisi ni siguran
da si uopšte plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laž
I vratio se svojim starim stazama...

Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke sreće.


I dan je taj što me vara, plavetnilo neba misli skreće.
...a onda padne noć, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati neće mi dati da pratim trag - a znam:
sve je ništa, slomiću kazaljke, vreme će stati,
kosmos će čekati! ...da samo umem da te vratim!!!


Tražim te, sanjam te pijanim očima, u noćima, u tuđim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je naš?
Mičem usnama bez glasa dok pada zaborava plašt...
Ćutim jer znam da znaš. Uvek si znala ! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na čemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam sami dalje oblikujem od oblaka dima!

...i kroz paučinu vraćam dane kad smo ti i ja još bili tim
oprosti što nemam snage da te slažem da ti želim sreću sa njim

a i šta će ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to što jesi, tu gde si ... šta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga voliš a mrziš, kad mrziš a voliši lomiš se da izdržiš...

Ostaje nada da će nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, masšanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... možda jednom nađes me, tamo gde prestajem ja
gde počinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali srešćes samo stranca, slučajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo više od sebe.



_______________________________________


A da se ja pretvorim u šapatRazmažen
Vrućičav
Sevdahan
Hrleni

A da ti poljubim zube i nepca
I treće levo rebro
I da me skupiš u grudi

Prosto kao kad udahneš Sever
Kao kad oduvaš pramen sa čela
Kao kad ušuškaš jastuk
Kao što žmirneš na Sunce

A da ti zasanjam ždrebe na buri
Drhturavo
Osamno
Divlje
Iskislo

I da ti izmislim pčele i bube
I sve
Sve što zaželiš

Pa da opsujemŠto si daleko
Da me u snegu
Zazeleniš... (toki?)


_______________________________________


Ista noć

Kako to, da jedna ista noć,
što smo je proveli zajedno,
tvom srcu dade mir,
a mene zauvek ispuni
ludom ljubavi ? 


GOSPOĐA INTO BETO (11. vek)
JAPAN
 

_______________________________________


Ko je bio taj koji je ljubav
prozvao imenom ljubavi?
Zar ne bi bilo bolje
da ju je nazvao umiranjem,
kad ljubiti uistinu znači mreti.


Nepoznati pesnik iz zbirke


KOKINŠU (9.vek)



_____________________________________


 Tri stvari imaju tvoje oči Leila:

Crne dijamante Hindustana,
Sjajnu svilu Lahore
I lavu Fudzijame.

Lava je sjaj tvojih očiju,
Svila njihova toplina,
Dragulji tamna dubina.

Tri stvari ima tvoje srce leila:

Žute burmanske zmije,
Otrovne gljive Bengala,
Otrovno cveće Nepala.

Otrovno cveće tvoje
su zakletve,
Otrovne gljive
tvoji poljupci,
Burmanske zmije
Tvoja izdaja.


Nepalski pesnik

__________________________________

Tragač

Tajanstveni otok
neotkrivene
vrele zemlje žene
tragova zmije,
blago sakriveno
crnog gusara
zaštićeno pečatom
ukletog…

Pronađeno,
požuda nema mira,
skidaš sve sa sebe,
gledaš diraš,
diviš se,
ničice padaš,
ukletim
bez povratka….

Uklet postaješ,
proklet ostaješ,
nestaješ u svijetu
mora
prokletih tragača…

Samo zbog tebe.


_________________________________________


Brini se za ovaj dan.
Zbog njega je život.
Pravi život života.
U njegovom kratkom toku je sve:
Realnost postojanja
Radost rasta
Veličanstvenost akcije
Slava snage.
Juče je samo sećanje.
A sutra je samo vizija.
Samo dobro življeno danas
Čini svako juče sećanjem na sreću
i svako sutra vizijom nade.
I zato se dobro brini za ovaj dan.


(Sanskritska pesma)

______________________________________

Jesen je prelila zlatne boje na misli moje,
izvukla ih iz samoće, ko zrelo voće...
Pa se vešto igra sa njima, međ' listovima,
gde sam skrio ime tvoje, i želje svoje.

Evo je jesen ponovo stiže, i sve je bliže
i nagoni me da se setim, da poletim,
da srce ponovo tebe traži, ali bez laži.

Kovitla u meni žuti list, k'o duša čist.

Sa lišćem vetar i srce nosi u smeđoj kosi,
tamo kud si otišla ti, i gde umiru leptiri.
U oku zelenom radost se roji, snovi tvoji
i ostvarenje tvoje traže, moje najdraže.

Jesenje zore dušu mi more, i setno zbore;
tačno je vreme, dalek je put i vetar ljut.
Razastri najlepše snove, k'o misli ove
zima evo ,na pragu drema, povratka nema.

Ako dočekam jesen novu, k'o što sam ovu,
potražiću te u kaplji kiše, što vreme briše.
Ja ću se sakriti u kaplji rose, kraj noge bose.

Spojićemo se nečujno, lako,
a onda ostati tako...
Zauvek stopljeni ostat' u travi,
k'o ljubavnici pravi...

_______________________________________



SENRJU

Senrju ima istu metriku kao haiku ali sebi dozvoljava da bude šaljiv, ironičan, podrugljiv, da se ismeva svim onim tipično ljudskim slabostima i vrlinama. Može biti sirov, bestidan, pa čak i okrutan.
Mada je linija koja deli haiku i senrju pesmu vrlo tanka i skoro nestalna, dobar senrju je uglavnom onaj koji će nas pre naterati na osmeh nego na promišljanje. Senrju za svoju pozadinu ima društvo, odnose u njemu, religiju, filozofiju, sve ono što će nas navesti na zaključak da se baš opevano ima „tako čitati”.
Savremeni haiku stoga je često senrju. Dobar haiku ne analizira, ne ulepšava, ne nameće zaključak, dok dobar senrju u sebe uključuje sve to usmeravajući nas ka svojoj suštini:


LJUBAVNO PISMO
OD MOMKA KOGA NE VOLI
POKAZUJE MAJCI
nepoznati autor




Nepoznati japanski pesnik

Ne plači, o zrikavče!
Nema ljubavi bez rastanka
ni za zvezde na nebu!

----

Začuvši ljudske glasove,
cvetovi trešnje
malo porumeneše.

____________________________________________



Pesnik misli na svoju dragu


Još uvek kiši.Vetar ranjava
Cveće jasmina u mome vrtu
I lomi božure,koji posipaju stene.
Otvaram prozor i kao da vidim
Talasanje devojačkih kosa.
Žalostan sam i mislim na svoju dragu.
Plavo nebo, zeleno more i bele planine nas dele.
Ah, kad bi ove ptice mogle poneti
Mojoj dragoj list koji joj sada pišem.
Ah, kad bi potok mogao da joj ponese
Latice mojih božura! Magnolije sjaje u noći.
Ne uzimam lutnju .Promatram mesec,
Koji mi nalikuje na golem magnolijin cvet.


_________________________________________

Golubice moja, gde su usta tvoja


Golubice moja, gde su usta tvoja
Golubice moja, gde su usta tvoja?
Oči krasne tvoje što ne glede na me?
Kak to pomeržaše ljubiti zenice,
Kogda veseliše svegdar moje serdce?
Ah, ne mogu, sive (i), na te pomisliti
Il uzrok žalosti tebe prepisati.
Izdavno bo vrag naš mreže prostiraše
I meneka s tobom mraziti željaše.
Zato molim tebe, golubice moja,
Pokloni mi serdce i ustašca tvoja.

(XVIII vek)

____________________________________

GIZDAVA GOSPO

Gizdava gospo, vi ste uzdah moj!
Kada vas vidim, zar me kida vruci;
iz polja, s posla, vracajuc se kuci
ko ludjak idem vicuc oja oj.
Trcim i trcim, pustivsi volove
i kad ne radim, moje misli plove
za vama sto ste dicnija od zlata,
ko potocnica miljem ste bogata,
ko cvijet brnistre okrunjena sjajem.
Ako vam, gospo, sve to srce dira,
s prozora vaseg pogledajte na me,
a ja vam, evo, za uzdarje dajem:
svinjcetu vasem punu korpu zira,
teletu vasem punu korpu slame.
A vama, gospo duse umiljate,
vama donosim kosaru salate.

(Nepoznati pesnik, 14. st, Italija)


____________________________________

Hristu raspetom

To, da te ljubim, Bože, po sve dane,
ne nuka mene slava drugog sveta,
niti me nuka strah od pakla kleta
da grehe svoje napuštam i mane.

Ti me na ljubav nukaš, jer me gane
kada te vidim na krstu raspeta,
nuka me muka tvoja i smrt sveta
i nukaju me tvoje ljute rane.

Ljubav mi tvoja takvu snagu stvara
da bih te voleo i da neba nije,
plašio te se bez paklenog jara.

Za ljubav moju ja ne tražim dara,
pa da i nema nade što me greje,
ljubio bih te sa jednako žara.

...
Ovaj poznati sonet nastao je verovatno u drugoj polovini 16-tog veka. O njemu su napisane mnoge rasprave. Pripisivali su ga svetoj Terezi Avilskoj, Ignaciju Loyoli, Lope de Vegi i drugim ličnostima, ali pitanje autorstva ove pesme do danas nije rešeno. Po mišljenju mnogih, to je jedan od najsavršenijih soneta što su ikad napisani, koliko po izvanrednoj, upravo majstorskoj izražajnoj strukturi i neobičnoj muzikalnosti, toliko po onom mračnom unutrašnjem žaru, mističnom zanosu i predaji. Nažalost, prevod pokazuje samo deo lepote originala.


                                                 ARHIVA  ~KNJIŽEVNOST  


 

Geen opmerkingen:

Een reactie plaatsen